Разврставање бања у Србији има за циљ да се на основу бројних критеријума као што су нпр. географске области у којима се бање налазе, туристичко — географски положаји бања, туристички промет у оквиру туристичке карте Србије, разврстају бање, по географским обележјима и туристичким потенцијалима, или на неки други начин.
Садржај
- 1 Опште информације
- 2 Бањске зоне према областима Србије
- 3 Категоризација бања у односу на туристичко — географски положај
- 4 Категоризација бања према сезонском колебању у туристичком промету
- 5 Извори
- 6 Спољашње везе
Опште информације[уреди]
За бање у Републике Србији проглашавају се одређене локације на основу комплексности природних мотиви чији развој се темељи на следећим елементима:
- географској локације термоминералних извора,
- племенитим гасовима и лековитом блату (пелоиду)
- чистоћи ваздуха, климатским елементима са наглашеним стимулативним и умирујућим дејством чиме се превентивно делује на јачање човековог организма,
- разноврсна вегетација као значајан рекреативни и естетски атрибут бањских туристичких мотива.[1]
Све бање у Републици Србије се на основу напред наведених мотива потом разврставају према:
- географском положају или области у којој се налазе,
- туристичко — географском положају у туризму Србије,
- туристичком промету у оквиру туристичке карте Србије.
у неколико зона или група, које су приказане у наставку странице.
Бањске зоне према областима Србије[уреди]
Главне бањске зоне у Србији према Марковић Ј. (1987).[2]
| Р.б. | Зона | Бање у зони |
|---|---|---|
| 1. | Шумадијска | Селтерс Бања — Буковичка Бања — Паланачки кисељак |
| 2. | Западно-моравска | Овчар Бања — Горња Трепча — Матарушка бања — Богутовачка бања — Врњачка бања; |
| 3. | Копаоничко — јастребачка | Јошаничка бања — Рибарска бања — Луковска бања — Куршумлијска бања — Пролом бања |
| 4. | Новопазарско — прибојска | Прибојска бања — Прилички кисељак — Новопазарска Бања — Рајчиновачка бања. |
| 5. | Јужно-моравска | Сијаринска бања — Врањска бања — Бујановачка бања — Туларска бања |
| 6. | Источно — србијанска | Брестовачка бања — Гамзиградска Бања — Сокобања — Звоначка бања — Нишка Бања |
| 7. | Западно — србијанска | Бања Ковиљача — Бања Врујци — Бадања — |
| 8. | Војвођанска | Бања Кањижа — Бања Јунаковић — Бања Русанда — Бања Врдник — Стари Сланкамен — Јодна Бања |
| 9. | Косовска | Пећка бања — Клокот бања — Бањска |
Врњачка
Звоначка
Матарушка
Сијаринска
Сокобања
Бадања
Русанда
Стари Сланкамен
Врањска
Бујановачка
Рибарска
Буковичка
Ковиљача
Јодна Бања
Јунаковић
Пролом
Рајчиновића
Новопазарска
Куршумлијска
Овчар
Палићка
Прилички
Туларска
Прибојска
Јошаничка
Атомска
Дивчибаре
Гамзиградска
Слатинска
Брестовачка
Врдник
Врујци
Младеновачка
Богутовачка
Пећка
Клокот
Бањска
Категоризација бања у односу на туристичко — географски положај[уреди]
У односу на туристичко-географски положај Јовичић Ж. (1998),[3] зонирао је бање Србије у три главне групе бања:
| Категорија | Карактеристике категорије | Бање |
|---|---|---|
| I категорија | Бање са најпрометнијим положајем | Нишка Бања — Матарушка бања |
| II категорија | Бање које су у непосредној близини важних саобаћајних комуникација | Овчар бања |
| III категорија | Бање у близини других туристичких мотива | Сокобања — Бања Ковиљача — Буковичка Бања — Пећка бања — Новопазарска бања — Рајчиновачка бања — Клокот бања и др. |
Категоризација бања према сезонском колебању у туристичком промету[уреди]
Према сезонском колебању туристичког промета, Јовичић Д. (2009),[4] издвојио је бање Србије у следеће три зоне:
| Категорија | Карактеристике категорије | Учешће у броју бањских ноћења |
Бање |
|---|---|---|---|
| I категорија |
|
5-6% | Богутовачка — Брестовачка — Луковска — Звоначка — Рајчиновачка бања |
| II категорија |
|
65% | Врњачка бања — Сокобања — Нишка бања — Матарушка бања — Бања Ковиљача |
| III категорија |
|
до 30% | Овде спадају све бање које нису сврстане у I и II категорију |
Извори[уреди]
- ^ Станковић С. (2008). Туристичка географија, Универзитет у Београду – Географски факултет, Београд
- ^ Марковић Ј. (1987). Бање Југославије, „Туристичка штампа“, Београд.
- ^ Јовичић Ж. (1998). Основи медицинске географије Србије: теоријско- методолошки концепт, Српско географско друштво, Београд.
- ^ Јовичић Д. (2009). Туристичка географија Србије, Универзитет у Београду – Географски факултет, Београд.
Спољашње везе[уреди]
Бање у Србији | ||
|---|---|---|
|  | |